bravo za Slovake!Protiv diktature se treba dignut.

Dok su skoro dvadeset godina vladali opštinom Kovačica na sebičan način sa neskrivenim podsmehom prema ostalim narodima, nisu se žalili. Veoma je dobro poznat manjinski šovinizam niskog intenziteta, kada vas niko fizički ne ugrožava, ali vam se u svakom trenutku daje do znanja da ste građani drugog reda a da su oni jedini važni i da je njima sve namenjeno. Kada je novembra 2015 u opštini Kovačica smenjena garnitura Miroslava Krišana i vlast preuzela SNS, oni su počeli da se žale na pritiske. Jednostavno, izjednačeni su sa ostalima, a oni to neće; nijedna manjina nikada – ali nikada! – nije tražila ravnopravnost nego supremaciju.

Veoma su hermetični, okrenuti sami sebi, samodopadljivi i samohvalisavi. To što mnogi rade u Beogradu ne utiče bitno na njihov osnovni stav koji je pre svega autističan. Spoljni svet njima malo znači. Na primer, čak i u prolazu možete uporediti kako sede ispred svojih kuća, leti, u predvečerja: Srbi sede okrenuti licem ka ulici, prate zbivanja i komentarišu, ogovaraju itd; Slovaci sede okrenuti prema fasadama svojih kuća, leđima prema ulici! To nigde više u Vojvodini ne može da se vidi. Uspon njihove manjine počinje tek posle 1966 i trajao je do 2015, s tim što su se posle 5. oktobra razobručili, izgubili meru, pa i oprez. Čulo se i o njihovom planu o tihom gašenju srpskih sela. Stvari ne idu tako kako su zamišljene u nečijim pegavim glavama, već upravo obrnuto, ali to s nama, i međunacionalnim odnosima, zaista nema nikakve veze.

Osim Kovačice, koja je mešovita, postoji i Padina, čisto slovačko selo. Kada sam davno došao ovamo, silom prilika, jedan Padinac mi je rekao, šta ćeš u Kovačici, ne valja tamo, ima mnogo Cigana i Srba.(Prema evropskim shvatanjima i normama, prisustvo Cigana u nekom mestu je lakmus tolerancije; Cigana u Padini nema; oni žive u srpskom Idvoru i Samošu, Kovačici i rumunskom Uzdinu, Debeljači i Crepaji, ali u Padini ne). Slovaci često pominju toleranciju, kao što se mi Srbi hvalimo hrabrošću. To znači da je nema, osim na rečima. To je reakcijska formacija.

Odnos Slovaka iz matice prema svojima ovde, može da se uporedi s našim odnosom prema Srbima s Kosova, ili odnosom Rumuna prema ovima iz Alibunara i Uzdina – pomalo s visine. Tačno je da se Slovaci plaše da će nestati, i čuvanje vlastitog identiteta treba razumeti i pomoći. I mi imamo slične probleme i baš zato i oni treba da shvate nas. Identitet se ne čuva na tuđi račun. Neprestana poređenja i rivalizovanja suseda uz isticanje svoje nadmoći ničemu ne vode. Jedan Padinac mi je rekao, mi pokušavamo da ličimo na Nemce. Nisam mu odgovorio da je to pogrešno. Ljudi, i narodi, treba da liče na sebe, uz korišćenje tuđih dobrih iskustava, ali treba da liče pre svega na sebe. A ko hoće da liči na drugog, neće ispasti kopija, nego karikatura, što niko pametan ne želi.

Veoma interesantne opservacije... Taj `militarski`, južni Banat je dosta različit od `lalinskog`?! A koliko to ima Roma i u `čisto` kolonističkim selima ? Mnogo toga se promenilo od raspada SFRJ, naročito u mnogonacionalnoj Vojvodini. Čak i da uzmemo da je Milošević nevoljno uzeo nacionalizam kao mobilizacijski faktor - da očuva šta može, traume krvavog `razvoda` republika bivše SFRJ su još prisutne. A koga to nije pogodilo ? Kako su manjine doživljavale takve promene ? Malo toga ima i u literaturi a da je oslobođeno `navijanja` ?!
Jugoslaviju su manjine doživljavale kao `svoju` državu. Srbija se pojavljuje kao `nova` i - prilično `mlada` - `adolescentna` sa problemima `odrastanja` ?

... nego, čuju se glasovi o pritiscima i ucenjivanjima tokom sadašnje predizborne kampanje. Ne znam koliko toga ima, ali i šaka smrada može da zagadi i - celu parfimeriju ?! Po tome "protestant" već gubi, upravo među pravima protestantima ?!